Geografski položaj Vrnjačke Banje

Vrnjacka Banja je privredni, politicki i kulturni centar opštine sa ukupno 14 naselja na prostoru od oko 240km2. Na podrucju opštine živi oko 30.000 stanovnika, a sama Banja ima oko 16.000 stanovnika. Vrnjacka Banja se nalazi u centralnom delu Republike Srbije, na 43° 37′ severne geografske širine i 20° 54′ istocne geografske dužine, oko 200 km južno od Beograda.

Banjsko naselje je delom na blagim obroncima planine Goc prema Zapadnoj Moravi i delom u pitomim dolinama Vrnjacke i Lipovacke reke. Zavisno od položaja pojedinih delova naselja nadmorska visina se krece od 220 do preko 300 metara. Sa juga, istoka i zapada Banja je zaklonjena planinom Goc i njenim ograncima, dok je sa severa zašticena vencem Gledickih planina. Uže planinsko podrucije Vrnjacke Banje, sa planinom Goc, deo je ogromnog šumsko-planinskog kompleksa Kopaonika, koje predstavlja zalede Vrnjacke Banje i prostire se prema jugu. Pored Goca (1.147m) i Kopaonika (2.017m), tu su još i Željin (1.785m), Jastrebac (1.492m) i Stolovi (1.375m). Citavo šire planinsko turisticko podrucje Banje izbrazdano je zelenim kotlinama kroz koje protice niz brzih planinskih potoka i recica na svom putu prema Zapadnoj Moravi.

Izleti u okolini Vrnjačke Banje

Ogroman broj izuzetno atraktivnih lokacija u okolini Vrnjacke Banje , pruža Vam mogucnost da uživate u lepoti brojnih manastira, starih crkava i tvrdava, kulturno-istorijskih spomenika, planinskih izletišta, cudesnih reka, opojnih vinograda. Goc je prepun bujne vegetacije stvorene kombinacijom idealne klime i plodnog zemljišta. Padine su pokrivene gustim bukovim i cetinarskim šumama, šljivcima, vinogradima i brojnim malinjacima.

To je idealno mesto za šetnju, berbu šumskih plodova i lekovitih trava (ovde se nalaze endemske biljne vrste i zajednice) i piknik pored bogatih planinskih izvora. Sir i kajmak možete kupiti kod ljubaznih domacina, a rakiju probati uz kazan i topao osmeh gockog seljaka. Poseban doživljaj predstavljaju brojni ribnjaci sa gockom pastrmkom, gde možete na licu mesta uz roštilj i prijatno okruženje uživati u ukusnom obroku i prelepom ambijentu nedirnute prirode. Da bi ste i vi doživeli zadovoljstvo tih carobnih predela, možete se obratiti agencijama koje organizuju izlete na pomenute lokacije.

Zapadna Morava je pravi izazov za ljubitelje ribolova i osveženja. To je mesto za ljude koji uživaju u šetnjama uz osvežavajuci vetric koji donosi okrepljenje i ublažava vrelinu žege u letnjim mesecima. Ova reka predstavlja mesto protivrecnosti, doživljaj od koga zastaje dah, svet koji nije moguce razumeti, cudesni poklon koji je Srbiji podario Bog. Svi posetioci Vrnjačke Banje koji vole reku i sportski ribolov mogu uživati i u Podunavačkim barama, koje se nalaza na Zapadnoj Moravi, 10 km od Vrnjačke Banje, gde se održavaju velika sportska takmičenja.

Putevi vina – Ljudi kažu da se u svakoj caši dobrog vina krije lekcija iz istorije, geografije, botanike, religije i filozofije, da je ovo jedino pice koje budi naša cula i intelekt. Vino je sudbina vrednih i casnih ljudi iz Aleksandrovacke župe, u cijem je genetskom kodu upisana neizmerna ljubav prema najsladem vocu – groždu i najlepšem od svih pica – vinu. Pridružite nam se u obilasku župskog vinogorja gde cete moci da kupite i degustirate najkvalitetnija vina i rakije u vinarijama koje imaju decenijsku porodicnu tradiciju.

Mesta za izlazak u Vrnjačkoj Banji

Vrnjačka Banja, pored savršenog odmora, svojim posetiocima nudi i uzbudljiv noćni provod. Glavnu banjsku promenadu krase brojni kafići: Boss, Kralj, In, Paris, Lido, Art, La Vida, kafe Teatar, Trokadero, Švajcarija i Goč; picerije: Makuljević, NN, Trg, Fokus” klubovi Savka, Podrum, Topla Voda. Svaki od ovih moderno uređenih ugostiteljskih objekata poseduje baštu, gde se mozete u potpunosti opustiti i uživati u prijatnom ambijentu. Kafe “Boss” se nalazi na glavnoj banjskoj promenadi i pravo je mesto na kome možete popiti kafu sa prijateljima i uživati u lepoti Vrnjačke Banje.

Music club Podroom, koji se nalazi u samom centru Vrnjačke Banje, svakog vikenda uz širok asortiman pića i muzičkog programa, organizuje zagarantivan provod za sve ljubitelje noćnih izlazaka. Savremen enterijer, vrhunski kvalitet zvuka i rasvete doprinosi užitku. Posebnost ovog kluba čine poznati srpski bendovi, kao i mnogobrojne zvezde domaće muzicke scene. Caffe – Bar Savka , odiše gracioznošću stodvadeset godina stare banjske vile, smestene u najlepšem delu Vrnjačke Banje. Pored velikog broja italijanskih specijaliteta, u ponudi izdvaja i najpoznatije svetske vrste koktela. Letnja bašta Caffe – Bar Savka “je idealno mesto za odmor i uživanje u lepoti banjske prirode.

Ukoliko želite da svoje veče provedete u predivnim zvucima starih sevdalinki ili melodijama kvalitetne starogradske muzike, idealna mesta su restorani koje Vrnjačka Banja ima u ponudi. Za ljubitelje dobre hrane i pića preporučujemo neke od proverenih banjskih restorana: “Kod Koče”, Kruna, Dukat, 3eM, Savka, Gočko, Vuk, Kraljica, Kuća, San, Snežnik, “Kod Kumova”, Horizont.

Koncerti i festivali u Vrnjačkoj Banji

Vrnjacka Banja je tokom proteklih godina postala mesto raznih koncertnih dešavanja. Mnoge zvezde svetske i domace estrade prodefilovale su vrnjackom scenom: Toto Kotunjo, Boni Tajler, Vaja Kon Dios, Zdravko Colic, Hari Mata Hari, Vlado Georgijev, Van Gog, Balkanika, Riblja Corba, Legende, Željko Samarxic, Crvena Jabuka, Masimo Savic, Film, Jelena Rozga, Ceca, Magazin, Haris Džinovic…Osim koncertnih aktivnosti u Vrnjackoj Banji se održavaju i mnogi festivali narodne, zabavne, klasicne muzike, tako da svako može pronaci nešto za sebe.

Most Ljubavi u Vrnjačkoj Banji

U osvit Prvog svetskog rata, dok još rat ni slutili nisu, zavoleli su se uciteljica Nada i srpski oficir Relja. Zavoleli se i jedno drugom obecali. Bila je to ljubav o kojoj su svi pricali, koja je plenila pažnju svih Vrnjcana. Ali, došao je rat sa svim užasima koje sobom nosi. srpski-oficir Relja odlazi u Grcku na ratište. Odlazi da se više nikad ne vrati, zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje te raskida zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjcanin. Zbog prevelike tuge ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrecna.

Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sacuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje a kljuceve simbolicno bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova stradanja. Prica je bila zaboravljena a obicaj devojaka da „vezuju” svoju ljubav se izobicajio. Sve dok Desanka Maksimovic, po pricanju starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjackoj Banji nije saznala za ovu tragicnu pricu i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni zaboravu ova prica ipak nije zaboravljena; a da bi produžili njen život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja” svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.

Molitva za ljubav

Brzo kao kratkovecne cveca liske
i ova ljubav stace da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za srecu i mir,
a ja: sacuvaj u srcu mom, zarobi,
jucerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
skrinju, nacini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli srecu za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoci tvoje povenuce sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za srecu, za radost, za
slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoc u strast.

Desanka Maksimovic