Klima Vrnjačke Banje

Vrnjacku Banju karakterišu osobenosti umereno-kontinentalne klime, koja je izmenjena lokalnim uslovima. Leta su umereno topla, a zime umereno hladne. Srednja godišnja temperatura je 10,3OS, dok je zimi -0,8OS, u prolece 10,5OS, leti 20,0OS, u jesen 11,4OS. Najviša temperatura vazduha u Vrnjackoj Banji zabeležena je 1939. godine (22. jula) i iznosila je 40,5OS. Najniža temperatura zabeležena je 1929. godine (11. februara) i iznosila je -28,5OS.

Prosecna relativna vlažnost vazduha iznosi 73,7%. Najsuvlji je mesec avgust, a najvlažniji decembar. U vecini meseci jutarnja vlažnost veca je od vecernje, osim u maju, junu, julu i decembru. Srednja godišnja kolicina atmosferskog taloga u Vrnjackoj Banji iznosi 779,2 mm. Najviše taloga pada u junu i oktobru, a najmanje u septembru. Najduže trajanje suncevog sjaja je u julu i avgustu, a najmanje u decembru i januaru.

Oblacnost u Vrnjackoj Banji nije velika. Prosecna oblacnost iznosi 55%. Razlika izmedu najvedrijeg (avgusta) i najoblacnijeg (januara) meseca je znatna i iznosi 35%. U svim mesecima, osim u junu, jutarnja oblacnost je veca od vecernje. Vedrih dana u godini, sa srednjom oblacnošcu ispod 20%, godišnje je oko 80. Najveci deo godine ima umerenu oblacnost.

Planinska uzvišenja oko Vrnjacke Banje zaklanjaju je od jakih vetrova. Vetrovitih dana ima u februaru, martu i aprilu, dok ih je u ostalim mesecima mnogo manje. Veliki broj dana u godini je bez vetrova, oko 170. U letnjim mesecima predvece oseca se blag povetarac.

Mineralni izvori i lekovite vode

Mineralne vode su one vode koje na izvorištu sadrže preko 1 gram po litru cvrste materije, biološki aktivnih mikroelemenata, slobodne i rastvorljive gasove i koje poseduju odgovarajuca fizicka svojstva: temperaturu – termalne i termomineralne vode, radioaktivnost, pa se zbog toga mogu koristiti u terapijske svrhe.

Lokacija izvora – Vrnjacka Banja ima 7 poznatih izvora mineralnih voda i to: Topli mineralni izvor (tzv. Topla voda), smešten u centralnom banjskom jezgru, Snežnik-smešten u zoni Vrnjacke reke, Slatina u zoni Lipovacke reke, Jezero, izvor koji je smešten u banjskom parku na polovini puta Snežnik-Slatina, Beli Izvor-u blizini ušca Lipovackog potoka u Lipovacku reku, Borjak – izvor udaljen 700 m od Snežnika uzvodno uz korito Vrnjacke reke i Vrnjacko Vrelo koje se nalazi na polovini magistralnog puta Kraljevo – Kruševac. Od vec pomenutih izvora za balneološku terapiju se koriste cetiri: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se dve flaširaju kao stone mineralne vode (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjacko Vrelo).

Topla voda je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode, koji je sudeci po slucajnim arheološkim nalazima, bila poznata još u praistoriji, a potom korišcena i u rimskom periodu od I do IV veka naše ere. Po predanju i turci su koristili ove vode, a njihovim odlaskom iz ovih krajeva lekoviti izvori su zatrpani, jer im je turski kulum i zulum dojadio. Otkrice mineralne vode u novije vreme vezuje se za izlecenje bolesnog konja vrnjackog paroha Hadži Jeftimija Popovica. Prvu hemijsku analizu uradio je baron Herder 1835. godine, a osnivanjem “Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo vruce vode u Vrnjcima” pocinju nove kaptaže. Godine 1883. podiže se Kursalon, a 1892. prvo zidano kupatilo, a posle kaptaža 1924. paviljon sa centralnim izvorom i Termomineralno kupatilo. Za dobijanje nove kolicine vode od 1932-37. godine pristupljeno je dubinskim bušenjima. Nova biveta podignuta je 1975. godine. Voda spada u grupu alkalnih ugljenokiselih homeotermi. Temperatura joj je 36,5°C.

Snežnik – Iako se za izvore “Snežnika” znalo još krajem 19. veka, oni nisu korišceni sve do 1916. godine, kada je na zainteresovanost austrougarskih oficira izvorište ocišceno, a na izvor je postavljena lula. Završetkom Prvog svetskog rata i ova voda je pocela da se upotrebljava za lecenje. Zahvalna za izlecenje uciteljica Darinka Cavdarovic Telebakovic 1920. godine je uredila izvor i podigla cesmu. Povecane potrebe za ovom vodom uslovile su da se uskoro izvrši rekaptaža. Nad izvorima su postavljene bivete sa drvenim nadstrešnicama. Cesme su bile ispod nivoa okolnog terena pa se u izvor silazilo ili su vodu dodavale za to zadužene devojke. Godine 1978/80. je za potrebe nove bivete izvršena rekaptaža, a stari paviljoni zamenjeni bivetom. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih akrotopega. Temperatura joj je 17°C.

Slatina – Za vodu “Slatina” se zna još od kraja 19. veka ali je kaptaža izvedena tek 1923. godine kada je na izvorištu postavljena lula. Godine 1937. izvršena je rekaptaža i izgraden je paviljon nad cesmom koji je vodu dobijao sa izvora zvanog “Lula”, dok se drugi izvor zvani “Zid ” nalazio u zidu paviljona. Od daleke 1937. do 1978. godine nije bilo istražnih radova na nalazištu mineralnih voda “Slatina”. Te godine su postavljene istražne bušotine, a novootkrivene vode su 1884. godine cevovodima dovedene do starog bunara gde se mešaju i isticu na tri cesme u novopodignutoj biveti. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih akrotopega. Temperatura joj je 14°C.

Jezero –  Sa leve strane Vrnjacke reke, u udolini izmedu “Snežnika” i “Slatine”, pored malog jezera, 1978. godine otkrivena je termomineralna voda “Jezero”. Na izvorištu je postavljena cesma, a nastavku radova pristupilo se 1985. godine kada je desetak metara od prve, napravljena nova bušotina. Voda se jedno vreme koristila na cesmi u drvenom zastakljenom paviljonu, a potom je 1989. godine, na samom bazenu, pored jezera, podignuta nova moderna biveta. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih hipotermi. Temperatura joj je 27°C.

KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA

Na osnovu organoleptickih osobina (boje, mutnoce), mineralizacije, ph vrednosti, hemijskog sastava, sadržaja ugljen-dioksida i temperature možemo reci da je: Topla voda bezbojna, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela homeoterma (T=36,6°C). Voda sa izvora Snežnik je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,8°C). Voda sa izvora Slatina je žuta, slabo mutna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana,slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna (T=14,0°C). Voda sa Jezera je slabo žuta, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela hipoterma (T=25,5°C). Voda sa izvora Beli Izvor je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma (T=29,5°C). Voda sa izvora Borjak je slabo žuta, slabo mutna, natrijum, kalijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,0°C).

PRIMENA MINERALNIH VODA

Primena mineralnih voda u navedenim indikacijama sprovodi se:

– per os (pijenjem), dozirano po savetu doktora,
– inhaliranje toplom mineralnom vodom
– kupanje u toploj mineralnoj vodi
– primenom preko klizmi kod bolesti debelog creva
– vaginalno orošavanje
– ispiranje ociju kod hronicnog oboljenja oka
– šecerna bolest,
– oboljenja organa za varenje,
– stanja posle hirurškog odstranjivanja žucne kese,
– hronicna ginekološka oboljenja i sterilitet,
– infekcije bubrežne karlice, mokracne bešike i mokracnih puteva,
– kamencici u mokracnim putevima,
– neifektivna oboljenja tankog i debelog creva,
– cir želuca i dvanaestopalacnog creva
– oboljenja pankreasa,
– stanje posle preležane žutice,
– bolesti žucne kese i žucnih puteva,
– funkcionalna oboljenja
– stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva.
INDIKACIJE ZA LEČENJE ODRASLIH

  • Bolesti gastrointestinalnog trakta: akutno i hronicno zapaljenje jednjaka, refluksana bolest jednjaka, akutno i hronicno zapaljenje želuca i dvanaestopalacnog creva, ukusna bolest želuca i dvanaestopalacnog creva bez komplikacija, stanja posle resekcije želuca i dvanaestopalacnog creva, poremecaji varenja (dispepsije) i zapaljenske i funkcionalne bolesti tankog i debelog creva (enteritisi, enterokolitisi, kolitisi, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, iritabilni kolon, postradijacioni kolitis).
  • Oboljenja hepatobilijarnog trakta i gušterace: rekonvalescencija posle akutnog infektivnog i toksicnog zapaljenja jetre, hronicna zapaljenja jetre, pocetni stadijumi hipertroficne ciroze jetre, hronicno nekalkulozno zapaljenje žucne kese i žucnih puteva, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i hronicno zapaljenje gušterace bez sklonosti ka cestim pogoršanjima.
  • Bolesti metabolizma: lakši i srednje teški oblici šecerne bolesti i gojaznost.
  • Bolesti bubrega i mokracnih puteva: hronicna zapaljenja mokracnih puteva, mikrolitijaza, litijaza kod postoji mogucnost spontane eliminacije kalkulusa, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i operacije mokracnih puteva, toksicna oštecenja bubrega i hronicno
    zapaljenje prostate.
  • Kardiovaskularne bolesti: povišen krvni pritisak u labilnom obliku ili lakši oblici u stabilizovanom stanju i hronicna oboljenja perifernog krvotoka
  • Bolesti hematopoeznog sistema: sideropenijske anemije i anemije usled hipohlorhidrije.
  • Reumatološka oboljenja: vanzglobni reumatizam, degenerativni reumatizam i hronicni zapaljenski reumatizam u fazi remisije.
  • Posttraumatska i postoperativna stanja.
  • Ginekološka oboljenja: hronicna zapaljenja unutrašnjih genitalnih organa u fazi remisije, funkcionalni poremecaji i stanja posle hirurških intervencija.
  • Lecenje i rehabilitacija dece: hronicno zapaljenje želuca sa hiper ili hipoaciditetom, ulkusna bolest, enterokolitisi recidivirajuci i hronicni, stanja posle preležanog virusnog hepatita, hronicna oboljenja jetre bez znakova dekompenzacije, šecerna bolest, mikrolitijaza, kristalurija, stanja posle odstranjenja kalkulusa, sklonost ka stvaranju  recidiva kalkuloze i recidivirajuce urinarne infekcije.
  • Kontraindikacije za lecenje odraslih i dece: akutna oboljenja, infektivne bolesti, tubekuloza pluca i drugih organa, maligne neoplazme i maligne hemopatije, venericne bolesti, hronicne bolesti u stadijumu pogoršanja i komplikacija, parazitarna oboljenja, obilna i cesta krvarenja ma kog porekla, kaheksija, psihoze i epilepsija.

Dr Dejan M. Nešic

Mineralne vode treba konzumirati iskljucivo uz konsultaciju lekara!

Specijalna Bolnica

Specijalna bolnica za lecenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šecerne bolesti – „Vrnjačka Banja” predstavlja najsavremeniji centar za dijagnostiku, prevenciju, lecenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šecerne bolesti. Specijalna bolnica raspolaže kako savremenom medicinskom službom sa 50 lekara od toga 44 specijalista i subspecijalista raznih specijalnosti, tako i modernim objektima za smeštaj posetilaca preko cele godine: „Merkur” – novi (“B” kategorija), „Mirko Tomic”, „Merkur” – stari, „Romanija” i “Šumadija”. Svi objekti raspolažu savremenim komforom i medicinskom službom tipa specijalne bolnice. Ishrana je u skladu sa nacelima savremene dijetetike (Zdrava hrana), pod nadzorom doktora specijaliste endokrinologa i dijeteticara. Uz postojanje osnovnih tipova dijeta, obavlja se i individualno variranje dijetetskog režima za sve bolesti indikovane za lecenje u Vrnjackoj Banji.

U Specijalnoj bolnici se nalaze:

• Termomineralno kupatilo sa mineralnim izvorima
• Ambulantno poliklinicko odeljenje
• Rentgenolosko odeljenje
• Dežurna medicinska služba 24 h
• Odeljenje za dijabetis i lecenje gojaznosti
• Odeljenje gastroenterologije
• Odeljenje fizikalne terapije
• Ginekološko terapeutsko odeljenje
• Kabinet za ultrazvucnu dijagnostiku
• Kabinet za endoskopiju
• Kabinet za kardiovaskularna ispitivanja
• Kabinet za ocne bolesti i laser terapiju
• Kabinet sportske medicine
• Kabinet za urologiju
• Kabinet refleksoterapije i akupunktura
• Klinicko – biohemijska laboratorija

Indikacije za lečenje:

• Šecerna bolest
• Bolesti organa za varenje
• Stanja posle hirurških intervencija na organima za varenje
• Hronicna ginekološka oboljenja i sterititet
• Infekcije bubrežne karlice, mokracne bešike i mokracnih puteva
• Kamencici u mokracnim putevima
• neinfektivna oboljenja tankog i debelog creva
• cir želuca i dvanaestopalacnog creva
• oboljenja pankreasa
• stanja posle preležane žutice
• bolesti žucne kese i žucnih puteva
• funkcionalna oboljenja
• stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva

Akva centar:

• bazen sa termomineralnom vodom
• temperature od 27-32°C
• podvodna masaža
• podvodni topovi
• vodeni slapovi, gejzeri, dakuzi
• garderoba, vocni kokteli

Wellnes centar:

• garderoba
• sauna
• fitnes centar
• bazen
• kupke, masaze, kafe
• program lepote Afrodita

Primena mineralnih voda:

• peros (pijenjem), dozirano po savetu doktora
• ispiranje žucnih puteva preko sondi posle operacije žucne kese
• inhaliranje toplom mineralnom vodom
• kupanje u toploj mineralnoj vodi
• primenom preko klizmi kod bolesti debelog creva
• vaginaino orošavanje
• ispiranje ociju kod hronicnog oboljenja oka

Nacin lecenja uz primenu mineralnih voda:

• pravilna ishrana pod kontrolom dijetoterapeuta – dozirana fizicka aktivnost
• fizikalna terapija – medikamentozna terapija – edukacija

Posebni programi u lecenju:

• „Linea” – lecenje gojaznosti: sa savremenim medicinskim principima pod kontrolom endokrinologa;
• Brza dijagnostika: provera zdravstvenog stanja za pet dana. Timskim ispitivanjem strucnjaka subspecijalista i specijalista uz korišcenje najsavremenije dijagnostike;
• Škola za dijabetes: u toku lecenja obolelih od šecerne bolesti i clanova porodice, gde se upoznaju sa prirodom bolesti, nacinom adekvatnog lecenja ishranom, samokontrolom bolesti i uslovima za odlaganje nastanka komplikacija bolesti.

Specijalna bolnica “Vrnjacka Banja” je nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu ciji profesori zajedno sa doktorima bolnice pružaju medicinske usluge pacijentima.

Zdravlje

Razvoj zdravstva u Vrnjačkoj Banji ima tradiciju dugu preko 140 godina.Prvi banjski lekar koji je svojim pacijentima preporučivao lečenje u Vrnjačkoj Banji bio je Josif Pančić, a prvi bolesnik koji se po njegovoj preporuci ovde lečio bio je Pavle Mutavdžić, načelnik Okruga kruševačkog. Bilo je to 1860. godine. Od tog vremena prirodni i balneoklimatološki faktor kojim Vrnjačka Banja obiluje bio je korišćen za lečenje šećerne bolesti, bolesti organa za varenje, bolesti jetre, bolesti mokraćnih organa, bolesti kože, očiju, nervnog sistema, kao i poboljšanje i prevenciju opšteg zdravstvenog stanja pacijenata.

Od dvadesetih godina XX veka, kada je Vrnjačka Banja dobila prvi ozbiljni sanatorijum, “Sveti Đorđe”, pa do današnjih dana pored upotrebe mineralne vode u zdravstvene svrhe, razvijaju se i ozbiljni centri za hospitalizaciju bolesnika, labaratorije i dijagnostički centri sa opremom koja je najmodernija u oblastima zdravstva u kojima se koristi.. Pored ovoga postoji i duga tradicija banjskih lekara koji su škole završavali na prestižnim Evropskim univerzitetima u Beču, Gracu, Nansiju, Moskvi, a danas u Vrnjačku Banju dolaze i ordiniraju profesori Medicinskog Fakulteta: urolozi, gastroenterolozi, endokrinolozi, kardilolozi, radiolozi, fizijatri…

Banjsko lečenje obavlja se danas u Specijalnoj bolnici za lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti “Merkur”. U ovoj zdravstvenoj ustanovi sprovode se naučno utvrđene metode dijagnostike, lečenja i rehabilitacije, stručno-metodološki i doktrinirani kritrerijumi i preventivne, dijagnostičke, terapeutske i rehabilitacione zdravstvene usluge u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima. Primenom metoda savremene balneoterapije, fizikalne medicine i rehabilitacije, u ovoj ustanovi za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju leče se bolesnici iz oblasti gastroenterologije, endokrinologije i bolesti metabolizma, urologije, disajnog trakta, kao i nekih kardiovaskularnih, ginekoloških i reumatoloških oboljenja, bolesti dece koje su indikovane za lečenje u Vrnjačkoj Banji i bolesti iz oblasti sportske medicine.