VRNJACKA BANJA SRBIJA

Čudotvorka zdravlja i bajkolika metropola turizma u Srbiji – Vrnjacka Banja, leži na severnim šumovitim padinama planine Goč (1147 m), koje se blago talasasto spuštaju prema dolini Zapadne Morave, na nadmorskoj visini od 220 do 300 m, u živopisnim dolinama Vrnjačke i Lipovačke reke, udaljena od Kraljeva 26, a oko 200 km južno od Beograda Današnji naziv Vrnjacka Banja dobila je po selu Vrnjci na čijem su ataru pronađeni izvori mineralne vode.

Hotel Merkur u Vrnjackoj Banji

Ovaj balneološki biser ima dugu lečilišnu tradiciju, ali o nastanku Vrnjacke Banje nema pisanih dokumenata. Pretpostavlja se da je lekovitost njenih mineralnih izvora bila poznata još Ilirima. Međutim, da su njene blagodeti bile poznate još u antičko doba nedvosmisleno dokazuju arheološka nalazišta u Vrnjackoj Banji: ostaci bazena, stari rimski bunar (Fons Romanus), novčići iz II i IV veka – pronađeni 1922. i 1925. godine. Nije pouzdano utvrđeno da li su ove terme korišćene u poslerimskom periodu i u srednjovekovnoj Srbiji, što, ipak, nije isključeno, s obzirom na blizinu manastira Žiča, Ljubostinja i Kruševca, prestonice cara Lazara.

U vreme vladavine Turaka, po predanju, topli izvori u Vrnjackoj Banji korišćeni su povremeno tokom poznog Srednjeg veka, za lečenje turskih spahija.
Prvi pisani podaci o ovom poznatom prirodnom lečilištu Vrnjackoj Banji nalaze se u izveštaju geologa i barona Žigmunda Avgusta Volfganga Herdera, upravnika Saksonskih rudnika u Frajburgu, koji je, po nalogu kneza Miloša Obrenovića i srpske vlade, ispitivao prirodna bogatstva ondašnje Srbije.

Baron Herder, u svom izveštaju iz 1835, a na osnovu hemijske analize, dao je pohvalnu ocenu vrnjačkoj mineralnoj vodi uporedivši je sa vodama Karlovih Vari (Češka). S ovom ocenom složio se i dr Emerih Lindenmajer, u svom delu „Opis mineralnih voda u Srbiji“, iz 1856. Skoro deceniju i po kasnije, naš poznati lekar i botaničar, dr Josif Pančić, ovu mineralnu vodu takođe je laskavo ocenio i uporedio je sa banjom Krenhen, u Emsu (Nemačka). I mnoge kasnije i savremene analize potvrdile su lekovitost vrnjačkih mineralnih voda, njihovu korisnost i delotvornost u lečenju široke lepeze bolesti i za oporavak, što je uticalo da se Vrnjacka Banja razvije u veliki zdravstveni i turistički centar.
Ostalo je zabeleženo da je 1856. mesni sveštenik Jefimije Hadži Popović prvi izvršio primitivnu kaptažu toplog mineralnog izvora i njegovu lekovitost isprobao na sebi, a zatim, naredne godine, doveo na lečenje svog prijatelja sveštenika iz Kraljeva (tada Karanovac).

Glas o lekovitosti ove vode dopro je, potom, i do užičkog vladike Joanikija Krasnojevića, koji u Vrnjacku Banju dolazi na lečenje 1859, i tu pravi mali letnjikovac, gde boravi i leči se tokom leta, sve do smrti.

Među prvim posetiocima Vrnjacke Banje bio je i tadašnji okružni načelnik iz Kruševca, Pavle Mutavdžić, koji se smatra i nosiocem izgradnje ove banje i njenog prerastanja u savremeno lečilište. On je 1860. sagradio prvi bazen i zgradu za stanovanje, a potom pokrenuo akciju za uređenje banje. Na njegovu inicijativu osnovana je 1. jula 1868. prva turistička organizacija u jugoslaviji -Osnovatelno-fundatorsko društvo lekovite kiselo-vruće vode u Vrnjcima. Društvo je okupljalo građane Kraljeva, Kruševca i Trstenika, koji su sopstvenim prilozima započeli izgradnju Banje – sagrađena je česma, toplo kupatilo…

Otuda se 1868. godina smatra početkom rada Vrnjacke Banje. Ipak, pravi uslovi za razvojVrnjacke  Banje stiču se posle 1882, kadVrnjačka  Banja postaje državna, sa sezonskim lekarom.
Te godine podignuto je novo kupatilo u Vrnjackoj Banji, sa zidanim bazenom (stari, od dasaka, srušen je), urađen je vodovod, zdanja – Kursalon, Državna gostionica… (Vrnjacka Banja – sa Sokobanjom – su prve banje u Srbiji koje su dobile meteorološku stanicu ~ 1896.)
Izgradnjom železničke pruge koja je povezivala Vrnjačku Banju sa Kraljevom, Kruševcom i Stalaćem, 1910, ustanovljena je banjska Uprava i postavljen je stalni državni banjski lekar. Intenzivniji razvoj Vrnjačke Banje, međutim, započinje posle Prvog svetskog rata. Tada su izgrađena i rekonstruisana zdanja-Srbija, Zelengora, Sloboda, termalno kupatilo…

Danas, posle 130 godina postojanja, Vrnjacka Banja izrasla je u najveće banjsko lečilište u Srbiji, privlačan centar za odmor i rekreaciju i jedno od najposećenijih turističkih mesta u Srbiji, ali i među prve tri banje u Evropi (pored Višija u Francuskoj i Karlovih Vari u Češkoj). (Najveći broj turista boravio je u Vrnjačkoj Banji 1985. – 163.018!)
I – sve to, zahvaljujući izvanrednom kvalitetu svojih mineralnih voda, koje izviru na mnogo mesta, prijatnoj klimi – zdravim vazdušnim strujanjima, leta su umereno topla, a zime umereno hladne; uzvišenja oko Vrnjačke Banje zaklanjaju je od jakih vetrova – lečilišnoj tradiciji, prirodnim lepotama koje je okružuju i vrlo razvijenoj turističkoj privredi.

Vrnjačka Banja ima, veoma izdašnih, šest toplih i hladnih izvora mineralne lekovite vode.

Topla mineralna voda-Jezero (25,7° C) i Topli izvor (36,5° C) – pripada kategoriji alkalnih, ugljeno-kiselih homeoter-mi. Upotrebljava se za pijenje, orošavanje, klizmu i na druge načine.

Hladne mineralne vode – Slatina (14° C) i Snežnik (17,5° C) – su zemnoalkalne ugljeno kisele akrotopege; upotrebljavaju se samo za piće.
Za prijem, boravak i lečenje posetilaca u Vrnjačkoj Banji postoji niz specijalizovanih organizacija, zavoda, službi, hotela, odmarališta…

Nosilac lečilišne funkcije jeste Specijalna ustanova za lečenje i rehabilitaciju „Vrnjacka Banja“ (osnovana 1976.), koja raspolaže savremenom opremom za brzu i tačnu dijagnostiku i terapije – od lasera i moderne laboratorije do aparata za ultra zvuk – brojnim timom lekara specijalista i drugog medicinskog osoblja i modernim objektima za smeštaj posetilaca preko čitave godine (stacionari: Merkur – novi i stari, Mirko Tomić, Romanija, Šumadija) – odraslih, omladine i dece.

U sklopu ove ustanove nalaze se kupatilo, s termomineralnim izvorima, ambulantno-polikliničko odeljenje, specijalističko-dijagnosgička služba, biohemijska laboratorija, odeljenje fizikalne terapije i funkcionalne dijagnosgike i ginekološko-terapeutsko odeljenje. U lečenju i rehabilitaciji primenjuju se sve savremene balneo i rehabilitacioni terapije.

Pacijentima, ali i svim drugim gostima Vrnjacke Banje, na raspolaganju su specijalni programi u lečenju:
Klinika subotom – svake druge i četvrte subote u mesecu preglede vrše eminentni profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, a održavaju se i tribine o zdravlju, Škola za dijabetis, Linea – lečenje gojaznosti savremenim medicinskim metodama, Brza dijagnostika – provera zdravstvenog stanja za pet dana…

Voznja fijakerom po Vrnjackoj Banji

U Vrnjacku Banju, ne dolazi se samo radi lečenja, već i radi oporavka ili, jednostavno, radi odmora. A svemu tome, osim mineralnih voda, doprinose i prostrani, lepo uređeni parkovi – prostiru se na oko 60 hektara – s travnjacima, cvetnim alejama, rundelama, malim jezerom, brojnim skulpturama i fontanama, drvoredima lipa, borova, breza, kestenova…, razmeštenim po obalama Vrnjacke reke, koja protiče kroz središte Vrnjačke  Banje.

U njima posetioci nalaze mir i relaksaciju, šetajući ili odmarajući se na brojnim klupama. (U centralnom parku nalaze se svi glavni banjski objekti, slikovita zdanja, mineralni izvori i hoteli.)

Zato je svako doba godine pravo vreme za boravak u Vrnjačkoj Banji: u proleće, kad ozelene njeni parkovi, leti, kad odiše svežinom, u bogatim bojama jeseni, i zimi, sa snežnim pokrivačem.

Kulturno-zabavni život u Vrnjackoj Banji, tokom čitave godine, veoma je bogat i raznovrstan. (još 1900. banjski lekar đoka P. Jovanović piše: ,,U Vrnjačkoj Banji niko ne sme da kaže da mu je dugo vreme. Treba bolesnicima stvoriti razna uživanja. Treba im rasturiti brige i stvoriti razne zabave, svirke, igre, pesme, malo lutrije, pucanje itd. sve to blagotvorno utiče na dušu i na celu ishranu tela…“)

U gradskoj biblioteci, Zamku kulture, letnjoj pozornici, bioskopskoj dvorani, po galerijama, u parku, hotelima i na sportskim terenima – priređuju se koncerti, pozorišne i bioskopske predstave, promocije knjiga, pesničke večeri, umetničke kolonije i izložbe, koncerti folklora i horova; tu su i sportska takmičenja.
Vrnjačka Banja je, od 1977, sredinom avgusta, domaćin i Festivala filmskog scenarija.

Ali – ni to nije sve što posetiocima nudi ovaj Vrnjački dragulj.

Okolina Vrnjacke Banje obiluje prirodnim lepotama i predstavlja bogatu riznicu kulturno-istorijskih spomenika; posetiocima se pruža jedinstvena prilika da, za kratko vreme, dožive lepotu brojnih srednjovekovnih manastira, crkava i tvrđava, kao i spomenika iz novije srpske isgorije, banja i prijatnih izletišta.

U živopisnoj dolini Ibra smešteni su najpoznatiji srpski srednjovekovni spomenici: manastiri – Žiča (XIII vek), Studenica (XII vek), Sopoćani (XIII vek), Gradac (XIII vek); gradovi-tvrđave – Maglič i Brvenik, ostaci Nemanjinog Rasa… Na istoku, u plodnom Zapadnom Pomoravlju i vinorodnoj Župi su najzanačajniji spomenici postkosovske Srbije i biseri moravske arhitektonske škole: manastiri -Lubostinja (XIV vek), Kalenić (XV vek), Veluće (XIV vek), Naupara (XIV vek)… crkva Lazarica (XIV vek), sa ostacima grada-prestonice kneza Lazara Hrebeljanovića (35 km), tvrđava Koznik…

Treba posetiti Vrnjacku Banju i jer je ipak VRNJACKA BANJA lepotica srpskog kontinentalnog turizma.

Vrnjačka Banja Vas sa zadovoljstvom iščekuje!

Vaša Vrnjačka Banja!

PR: wait… I: wait… LD: wait… Dir: wait… Dir: wait… Rank: wait… wait…

Specijalna bolnica – Oaza dobrog raspoloženja sa vrhunskom wellness i aqua ponudom ucinice Vaš odmor lepšim. Aqua centar „Waterfall“ nudi Vam mogucnost izbora razlicitih vodenih sadržaja, koje podsticu vaše dobro osecanje i zadovoljstvo, kao i Fitness centar koji budi Vašu energiju. Wellness center – „Fons Romanus“.Slobodno vreme je prilika da se bavimo aktivnostima koje nas oslobaðaju stresa posle kojih se osecamo  dobro, mentalno i fizicki.

• adresa: Ul. Bulevar srpskih ratnika 18
• 36210 Vrnjacka Banja, Srbija
• telefon: + 381 36 616 350, 616 355
• email: marketing@vrnjcispa.rs

IWA Wellness centar nudi bogatstvo usluga u kojima gosti mogu uživati i izabrati za sebe ono što im najviše odgovara. Sauna, tepidarijum, jacuzzi, tursko kupatilo, solarijum, razne vrste masaža, kozmeticki, medicinski i New age tretmani – na raspolaganju sedam dana u nedelji… IWA CENTAR nalazi se u prelepom delu Vrnjacke Banje poznatijem kao naselje „Raj“, na 5 minuta šetnje od centra Vrnjacke Banje.

• adresa: ulica Miloša Obilica 23,
• 36210 Vrnjacka Banja, Srbija
• telefon: +381 36 620 333 (od 9 do 22 h)
• email: iwacentar@open.telekom.rs

“Sunny Hill” Spa Resort je smešten na svega 700 m od centra Vrnjacke Banje, na mestu zvanom Suncani breg. Ovaj luksuzni kompleks pruža mogucnost savršenog odmora i okupljanja poslovnog i turistickog sveta. Ukoliko poželite za svega desetak minuta lagane šetnje, uz kratak predah i divljenje zamku Belimarkovic, pored koga obavezno morate proci, stižete do centra zbivanja najveceg banjskog turistickog centra Srbije. “Sunny Hill” pruža sve ono što je potrebno za savršen odmor.Luksuzno opremljenei smeštajne jedinice, ljubazno osoblje, osmišljeni sadržaji i nezaboravan pogled na pitomu dolinu Morave i šumoviti Goc sa terase objekta, zauvek ce se urezati u Vaše secanje. “Sunny Hill” Vas ocekuje. Uzbudljiv, atraktivan, poseban, sa stilom i šarmom koji ce Vas naterati da dodete ponovo.

• adresa: ul.Mire Jakovljevic b.b.
• 36210 Vrnjacka Banja, Srbija
• telefon: 00381 (0)36 620 470
• fax: 00381 (0)36 620 480
• email: sunnyhill@nadlanu.com

Hotel Aleksandar – Nedavno renovirani “Aleksandar Spa Centar”, prostor namenjen relaksaciji duha i tela, u svom sadržaju nudi: mali turbo džet bazen, tepidarijume, džakuzi kadu, rusku banju, infra-red saunu i veliki izbor masaža i tretmana tela. Turbo jet bazen i džakuzi kada, kao i tepidarijumi smešteni su u zastakljenom delu spa centra u samom vrtu hotela, sto omogucava jedinstven utisak “stapanja” sa prirodom, osecaj apsolutne tisine i mira…U saradnji sa kozmetickom kucom “Afrodita”, gostima nudimo veliki izbor “beauty paketa” prilagodenih individualnim potrebama svakog gosta.

• adresa: ul.Čajkina 7
• 36210 Vrnjačka Banja, Srbija
• telefon: +381 36 617 999
• email: office@todorhoteli.rs

Cvetni konaci – „Cvetni konaci“ se nalaze u neposrednoj blizini izvora Snežnik u samom banjskom parku. „Cvetni konaci“ raspolažu moderno opremljenim wellness centrom. Na raspolaganju su: jacuzzi, tepidarijum, parno kupatilo, sauna… Takode, gostima su omogucene usluge profesionalne rucne masaže.

• adresa: ul. Vrnjačka 42a
• 36210 Vrnjačka Banja, Srbija
• tel/fax: +381 36 622 449
• email: cvetnikonaci@gmail.com

Kazablanka – Vila „CasaBlanca“ pruža sve mogucnosti za poslovne susrete, ali i za opuštanje i relaksaciju.Gostima Vile je na raspolaganju spa centar, ureden po uzoru na vrhunske centre te vrste. Poseduje saunu, hidromasažnu kadu, sobu za masažu i intimni kutak. Centar, po zahtevu gostiju, nudi i usluge terapijske i relax masaže i predstavlja pravu oazu mira i opuštenosti.

• adresa: ul. Proleterskih brigada br.11
• 36210 Vrnjačka Banja, Srbija
• telefon: 036/620-450, 036/620-451
• fax: 036/620-461

Prosecna relativna vlažnost vazduha iznosi 73,7%. Najsuvlji je mesec avgust, a najvlažniji decembar. U vecini meseci jutarnja vlažnost veca je od vecernje, osim u maju, junu, julu i decembru. Srednja godišnja kolicina atmosferskog taloga u Vrnjackoj Banji iznosi 779,2 mm. Najviše taloga pada u junu i oktobru, a najmanje u septembru. Najduže trajanje suncevog sjaja je u julu i avgustu, a najmanje u decembru i januaru.

Oblacnost u Vrnjackoj Banji nije velika. Prosecna oblacnost iznosi 55%. Razlika izmedu najvedrijeg (avgusta) i najoblacnijeg (januara) meseca je znatna i iznosi 35%. U svim mesecima, osim u junu, jutarnja oblacnost je veca od vecernje. Vedrih dana u godini, sa srednjom oblacnošcu ispod 20%, godišnje je oko 80. Najveci deo godine ima umerenu oblacnost.

Planinska uzvišenja oko Vrnjacke Banje zaklanjaju je od jakih vetrova. Vetrovitih dana ima u februaru, martu i aprilu, dok ih je u ostalim mesecima mnogo manje. Veliki broj dana u godini je bez vetrova, oko 170. U letnjim mesecima predvece oseca se blag povetarac.

Lokacija izvora – Vrnjacka Banja ima 7 poznatih izvora mineralnih voda i to: Topli mineralni izvor (tzv. Topla voda), smešten u centralnom banjskom jezgru, Snežnik-smešten u zoni Vrnjacke reke, Slatina u zoni Lipovacke reke, Jezero, izvor koji je smešten u banjskom parku na polovini puta Snežnik-Slatina, Beli Izvor-u blizini ušca Lipovackog potoka u Lipovacku reku, Borjak – izvor udaljen 700 m od Snežnika uzvodno uz korito Vrnjacke reke i Vrnjacko Vrelo koje se nalazi na polovini magistralnog puta Kraljevo – Kruševac. Od vec pomenutih izvora za balneološku terapiju se koriste cetiri: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se dve flaširaju kao stone mineralne vode (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjacko Vrelo).

Topla voda je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode, koji je sudeci po slucajnim arheološkim nalazima, bila poznata još u praistoriji, a potom korišcena i u rimskom periodu od I do IV veka naše ere. Po predanju i turci su koristili ove vode, a njihovim odlaskom iz ovih krajeva lekoviti izvori su zatrpani, jer im je turski kulum i zulum dojadio. Otkrice mineralne vode u novije vreme vezuje se za izlecenje bolesnog konja vrnjackog paroha Hadži Jeftimija Popovica. Prvu hemijsku analizu uradio je baron Herder 1835. godine, a osnivanjem „Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo vruce vode u Vrnjcima“ pocinju nove kaptaže. Godine 1883. podiže se Kursalon, a 1892. prvo zidano kupatilo, a posle kaptaža 1924. paviljon sa centralnim izvorom i Termomineralno kupatilo. Za dobijanje nove kolicine vode od 1932-37. godine pristupljeno je dubinskim bušenjima. Nova biveta podignuta je 1975. godine. Voda spada u grupu alkalnih ugljenokiselih homeotermi. Temperatura joj je 36,5°C.

Snežnik – Iako se za izvore „Snežnika“ znalo još krajem 19. veka, oni nisu korišceni sve do 1916. godine, kada je na zainteresovanost austrougarskih oficira izvorište ocišceno, a na izvor je postavljena lula. Završetkom Prvog svetskog rata i ova voda je pocela da se upotrebljava za lecenje. Zahvalna za izlecenje uciteljica Darinka Cavdarovic Telebakovic 1920. godine je uredila izvor i podigla cesmu. Povecane potrebe za ovom vodom uslovile su da se uskoro izvrši rekaptaža. Nad izvorima su postavljene bivete sa drvenim nadstrešnicama. Cesme su bile ispod nivoa okolnog terena pa se u izvor silazilo ili su vodu dodavale za to zadužene devojke. Godine 1978/80. je za potrebe nove bivete izvršena rekaptaža, a stari paviljoni zamenjeni bivetom. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih akrotopega. Temperatura joj je 17°C.

Slatina – Za vodu „Slatina“ se zna još od kraja 19. veka ali je kaptaža izvedena tek 1923. godine kada je na izvorištu postavljena lula. Godine 1937. izvršena je rekaptaža i izgraden je paviljon nad cesmom koji je vodu dobijao sa izvora zvanog „Lula“, dok se drugi izvor zvani „Zid “ nalazio u zidu paviljona. Od daleke 1937. do 1978. godine nije bilo istražnih radova na nalazištu mineralnih voda „Slatina“. Te godine su postavljene istražne bušotine, a novootkrivene vode su 1884. godine cevovodima dovedene do starog bunara gde se mešaju i isticu na tri cesme u novopodignutoj biveti. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih akrotopega. Temperatura joj je 14°C.

Jezero -  Sa leve strane Vrnjacke reke, u udolini izmedu „Snežnika“ i „Slatine“, pored malog jezera, 1978. godine otkrivena je termomineralna voda „Jezero“. Na izvorištu je postavljena cesma, a nastavku radova pristupilo se 1985. godine kada je desetak metara od prve, napravljena nova bušotina. Voda se jedno vreme koristila na cesmi u drvenom zastakljenom paviljonu, a potom je 1989. godine, na samom bazenu, pored jezera, podignuta nova moderna biveta. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih hipotermi. Temperatura joj je 27°C.

KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA

Na osnovu organoleptickih osobina (boje, mutnoce), mineralizacije, ph vrednosti, hemijskog sastava, sadržaja ugljen-dioksida i temperature možemo reci da je: Topla voda bezbojna, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela homeoterma (T=36,6°C). Voda sa izvora Snežnik je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,8°C). Voda sa izvora Slatina je žuta, slabo mutna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana,slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna (T=14,0°C). Voda sa Jezera je slabo žuta, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela hipoterma (T=25,5°C). Voda sa izvora Beli Izvor je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma (T=29,5°C). Voda sa izvora Borjak je slabo žuta, slabo mutna, natrijum, kalijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,0°C).

PRIMENA MINERALNIH VODA

Primena mineralnih voda u navedenim indikacijama sprovodi se:

- per os (pijenjem), dozirano po savetu doktora,
- inhaliranje toplom mineralnom vodom
- kupanje u toploj mineralnoj vodi
- primenom preko klizmi kod bolesti debelog creva
- vaginalno orošavanje
- ispiranje ociju kod hronicnog oboljenja oka
- šecerna bolest,
- oboljenja organa za varenje,
- stanja posle hirurškog odstranjivanja žucne kese,
- hronicna ginekološka oboljenja i sterilitet,
- infekcije bubrežne karlice, mokracne bešike i mokracnih puteva,
- kamencici u mokracnim putevima,
- neifektivna oboljenja tankog i debelog creva,
- cir želuca i dvanaestopalacnog creva
- oboljenja pankreasa,
- stanje posle preležane žutice,
- bolesti žucne kese i žucnih puteva,
- funkcionalna oboljenja
- stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva.
INDIKACIJE ZA LEČENJE ODRASLIH

• Bolesti gastrointestinalnog trakta: akutno i hronicno zapaljenje jednjaka, refluksana bolest jednjaka, akutno i hronicno zapaljenje želuca i dvanaestopalacnog creva, ukusna bolest želuca i dvanaestopalacnog creva bez komplikacija, stanja posle resekcije želuca i dvanaestopalacnog creva, poremecaji varenja (dispepsije) i zapaljenske i funkcionalne bolesti tankog i debelog creva (enteritisi, enterokolitisi, kolitisi, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, iritabilni kolon, postradijacioni kolitis).
• Oboljenja hepatobilijarnog trakta i gušterace: rekonvalescencija posle akutnog infektivnog i toksicnog zapaljenja jetre, hronicna zapaljenja jetre, pocetni stadijumi hipertroficne ciroze jetre, hronicno nekalkulozno zapaljenje žucne kese i žucnih puteva, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i hronicno zapaljenje gušterace bez sklonosti ka cestim pogoršanjima.
• Bolesti metabolizma: lakši i srednje teški oblici šecerne bolesti i gojaznost.
• Bolesti bubrega i mokracnih puteva: hronicna zapaljenja mokracnih puteva, mikrolitijaza, litijaza kod postoji mogucnost spontane eliminacije kalkulusa, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i operacije mokracnih puteva, toksicna oštecenja bubrega i hronicno
  zapaljenje prostate.
• Kardiovaskularne bolesti: povišen krvni pritisak u labilnom obliku ili lakši oblici u stabilizovanom stanju i hronicna oboljenja perifernog krvotoka
• Bolesti hematopoeznog sistema: sideropenijske anemije i anemije usled hipohlorhidrije.
• Reumatološka oboljenja: vanzglobni reumatizam, degenerativni reumatizam i hronicni zapaljenski reumatizam u fazi remisije.
• Posttraumatska i postoperativna stanja.
• Ginekološka oboljenja: hronicna zapaljenja unutrašnjih genitalnih organa u fazi remisije, funkcionalni poremecaji i stanja posle hirurških intervencija.
• Lecenje i rehabilitacija dece: hronicno zapaljenje želuca sa hiper ili hipoaciditetom, ulkusna bolest, enterokolitisi recidivirajuci i hronicni, stanja posle preležanog virusnog hepatita, hronicna oboljenja jetre bez znakova dekompenzacije, šecerna bolest, mikrolitijaza, kristalurija, stanja posle odstranjenja kalkulusa, sklonost ka stvaranju  recidiva kalkuloze i recidivirajuce urinarne infekcije.
• Kontraindikacije za lecenje odraslih i dece: akutna oboljenja, infektivne bolesti, tubekuloza pluca i drugih organa, maligne neoplazme i maligne hemopatije, venericne bolesti, hronicne bolesti u stadijumu pogoršanja i komplikacija, parazitarna oboljenja, obilna i cesta krvarenja ma kog porekla, kaheksija, psihoze i epilepsija.

Dr Dejan M. Nešic

Mineralne vode treba konzumirati iskljucivo uz konsultaciju lekara!

Akva centar:

• bazen sa termomineralnom vodom
• temperature od 27-32°C
• podvodna masaža
• podvodni topovi
• vodeni slapovi, gejzeri, dakuzi
• garderoba, vocni kokteli

Wellnes centar:

• garderoba
• sauna
• fitnes centar
• bazen
• kupke, masaze, kafe
• program lepote Afrodita

Primena mineralnih voda:

• peros (pijenjem), dozirano po savetu doktora
• ispiranje žucnih puteva preko sondi posle operacije žucne kese
• inhaliranje toplom mineralnom vodom
• kupanje u toploj mineralnoj vodi
• primenom preko klizmi kod bolesti debelog creva
• vaginaino orošavanje
• ispiranje ociju kod hronicnog oboljenja oka

Nacin lecenja uz primenu mineralnih voda:

• pravilna ishrana pod kontrolom dijetoterapeuta – dozirana fizicka aktivnost
• fizikalna terapija – medikamentozna terapija – edukacija

Posebni programi u lecenju:

• „Linea“ – lecenje gojaznosti: sa savremenim medicinskim principima pod kontrolom endokrinologa;
• Brza dijagnostika: provera zdravstvenog stanja za pet dana. Timskim ispitivanjem strucnjaka subspecijalista i specijalista uz korišcenje najsavremenije dijagnostike;
• Škola za dijabetes: u toku lecenja obolelih od šecerne bolesti i clanova porodice, gde se upoznaju sa prirodom bolesti, nacinom adekvatnog lecenja ishranom, samokontrolom bolesti i uslovima za odlaganje nastanka komplikacija bolesti.

Specijalna bolnica „Vrnjacka Banja“ je nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu ciji profesori zajedno sa doktorima bolnice pružaju medicinske usluge pacijentima.

Od dvadesetih godina XX veka, kada je Vrnjačka Banja dobila prvi ozbiljni sanatorijum, „Sveti Đorđe“, pa do današnjih dana pored upotrebe mineralne vode u zdravstvene svrhe, razvijaju se i ozbiljni centri za hospitalizaciju bolesnika, labaratorije i dijagnostički centri sa opremom koja je najmodernija u oblastima zdravstva u kojima se koristi.. Pored ovoga postoji i duga tradicija banjskih lekara koji su škole završavali na prestižnim Evropskim univerzitetima u Beču, Gracu, Nansiju, Moskvi, a danas u Vrnjačku Banju dolaze i ordiniraju profesori Medicinskog Fakulteta: urolozi, gastroenterolozi, endokrinolozi, kardilolozi, radiolozi, fizijatri…

Banjsko lečenje obavlja se danas u Specijalnoj bolnici za lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti „Merkur“. U ovoj zdravstvenoj ustanovi sprovode se naučno utvrđene metode dijagnostike, lečenja i rehabilitacije, stručno-metodološki i doktrinirani kritrerijumi i preventivne, dijagnostičke, terapeutske i rehabilitacione zdravstvene usluge u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima. Primenom metoda savremene balneoterapije, fizikalne medicine i rehabilitacije, u ovoj ustanovi za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju leče se bolesnici iz oblasti gastroenterologije, endokrinologije i bolesti metabolizma, urologije, disajnog trakta, kao i nekih kardiovaskularnih, ginekoloških i reumatoloških oboljenja, bolesti dece koje su indikovane za lečenje u Vrnjačkoj Banji i bolesti iz oblasti sportske medicine.

Olimpijski bazen izgradjen je 1960. godine i nalazi se u blizini mineralnog izvora Snežnik. Ovaj objekat predstavlja značajnu turističku ponudu Vrnjačke Banje tokom letnje sezone. Tokom leta to je omiljeno sastajalište mladih koji u vrelim letnjim danima osveženje nalaze upravo na njemu. Sastoji se iz kompleksa od dva bazena od kojih je jedan dečiji, a drugi olimpijskih dimanzija 25×50m i dubine od 1,20m – 2,20m. Pored bazena postoji i poslovni objekat sa svlačionicama, ambulantom i spasilačkom službom, a takode postoji i uslužni objekat gde gosti bazena mogu da se osveže.

Pored savremene hale sportova, u Vrnjačkoj Banji postoje tri travnata fudbalska terena, betonska atletska staza, stadion malih sportova „Kocka“, otvoreni betonski tereni za mali fudbal, rukomet i košarku kod O. Š. „Popinski Borci“ i „Gimnazije“, fiskulturne sale za košarku, odbojku i rukomet pri Osnovnoj školi i Srednjoškolskom centru, sala za stoni tenis – hotel „Breza“.

Bazeni:
• otvoreni bazen olimpijskih razmera (50 x 25m) – Olimpijski bazen
zatvoreni bazeni:
• Hotel „Breza“ 25m
• Hotel „Zvezda“ 16,5m
• Hotel „Fontana“
• Stacionar „Novi Merkur“

Teretane:
• Hotel „Zvezda“
• Hotel „Fontana“
• Stacionar „Novi Merkur“
• Kuglana – Hotel „Zvezda“

Teniski tereni:
• centralni banjski park – dva šljakasta terena

U zimskom periodu, u turistickoj ponudi Vnjačke Banje nalazi se i klizalište koje je locirano na stadionu malih sportova, popularnoj „Kocki“. Na klizalištu možete iznajmiti svu opremu potrebnu za uživanje na ledu, kao i da se zagrejete nekim od toplih napitaka.

Takodje možete posetiti i ski stazu. Ski staza na Goču (11 km od centra banje) privlaci veliki broj ljubitelja zimskih sportova. Horizontalna dužina trase je 520 metara koliko su duge i dve uredene ski staze širine oko 60 metara. Pogonsko zatezna stanica je na nadmorskoj visini 990 metara, odakle skijaši polaze ka vrhu. Mesto odakle krecu na ski stazu je na 1123 metara, što znaci da je visinska razlika 132 metara. Broj instaliranih vucnih naprava je 36, a kapacitet je 1195 skijaša na sat, prosecan uspon ski staze je oko 30 stepeni. Poseban doživljaj je skijanje nocu.Pored staze postoji par ugostiteljskih objekata koji Vam pružaju mogucnost osveženja u svakom trenutku po veoma pristupacnim cenama.